...a bez kante sa smeće
I ne šalim se uopšte. Nigde na ulici ili javnom mastu ne može se naići na kantu za smeće ili bilo šta slične namene. A opet, sve je uredno, bez otpada, papira, kesa, flaša. Ne da Japanci ne prave smeće, naprotiv, prave ga najviše na svetu. Ali ga i uredno nose sa sobom dok se ne nađu na mestu gde pažljivo mogu da razvrstaju i pripreme za reciklažu. Što znači do kuće ili do pojedinih marketa. Izuzetak su plastične flaše. Na ulicama su svuda prisutni automati za vodu i pića, pa uz njih bude i korpa u koju se ubacuju flaše. Ali samo flaše i toga se, naravno, svi pridržavaju.
Kada smo se prvi put prijavljivali u opštini, dobili smo svesku sa temeljnim objašnjenjima kako se tretira otpad. Svaka regija u Tokyu ima neke svoje osobenosti, ali se u suštini svede na razvrstavanje u mnogo segmenata. Lepota stanovanja u zgradi je u prostoriji koja je namenjena ostavljanju svog tog loma, dok stanovnici kuća morau da obezbede mnogo kanti i da pažljivo vode računa kojim danima i u koje vreme dolazi kamion koji odnosi neku vrstu smeća. To je doseljenicima prilično komplikovano, a verujem da se Japanci od malena navikavaju na ovaj sistem, možda nekim školskim predmetom Domaćinstvo... Razumljivo, na kraju ovde su deo grada stvorili nasipanjem kompresovanim ostacima koječega. Kada smo nabavljali kante za smeće morali smo da promislimo i temeljno organizujemo koliko kojih vrsta ćemo imati. Jer u prostoriji za odlaganje smeća postoje
1. zapaljiv otpad
Najobimnije dnevno smeće, pre svega iz kuhinje. Na nesreću ovde nemamo dispozer u kuhinji i baš žalimo. Sudopera ima veliki oceđivač koji skuplja ostatke hrane. Otkrili smo i jeftine, a praktične mrežice koje se smeštaju u oceđivač i olakšavaju čišćenje.
Ovoj grupi se dodaju i prirodni materijali, lišće, garderoba, kartonska sitna ambalaža i plastika koja se ne reciklira.
Dečije pelene je potrebno očistiti pre bacanja...
2. nezapaljiv otpad
Kućni aparati, metalno posuđe, boce pod pritiskom, sijalice... ne znam kako se tu uklapa prvi deo slike polupane flaše, grnčarija.
3. kartoni i papiri
Misaono najmanje zahtevna kategorija. Pročitala sam na jednom blogu da neki idu do detalja da odvajaju karton sa kesice čaja...
4. limenke
Peremo i skidamo nalepnice i dodatke pre bacanja.
5. plastične flaše
Sa njih se skida čep i etiketa i odvojeno se baca u plastičnu ambalažu.
6. plastična ambalaža, reciklažna plastika
Popularna gotova hrana koja se kupuje pakovana je u plastične kutije. Uz to se odlažu i sve čaše, kese, čepovi, folije, amabalaža kućne hemije i kozmetike. Mora biti grubo oprano i spakovano u kesu.
7. staklo
Kada skinemo poklopce, šepove i etikete, grubo operemo i ostavljamo u predviđenu gajbicu.
8. ostalo
Na policama se ostavljaju delovi nameštaja, veliki tekstil, dečije igračke i drugi krupni predmeti koji ne spadaju u neku od grupa.
Odlazak na izlet ili u šetnju podrazumeva da u rancu vraćamo papiriće, flaše, ambalažu...Svaka kupovina nužno je i obilje viška materijala. Japanci su majstori pakovanja. U prodavnici dobijamo gomile kesa, ovde ih srećom i koristimo za razvrstavanja smeća. Ako kupujem meso ili zaleđenu hranu spakovaće je prvo u zasebnu kesicu. Flaše, tegle i staklene predmete brižljivo će uviti u papir, foliju. Voće i povrće su najčešće u nekom svom paketiću ili mekoj zaštitnoj korpici.
A pojedinačna pakovanja bombona, keksića su im fetiš. Ako u kutiji keksa postoji 10 komada svaki će zasebno biti spakovan u svoju kesicu. Briga za kupljene proizvode proširuje se i na online kupovinu, sve je ušuskano u gomile papira i najlona. A ako je napolju kiša kutije ili kese će nam dodatno pokriti najlonskim navlakama da se ne okvase.
Krupne polovne stvari se prodaju u reciklažnim radnjama odnosno second hand. Osim garderobe, postoje i radnje koje prodaju polovan nameštaj i kućne aparate. Toga je na tržištu mnogo jer je, na prvom mestu, puno stranaca koji su, kao i mi, ovde godinu-dve, a onda pre selidbe prodaju sve što imaju. To je, takođe, i jedan od dobrih načina da se opremi dom za sitan novac.
Buvlje pijace su veoma popularne u Tokyu i privlače veliku gužvu. Skoro svakog dana postoji regija u gradu u kojoj se dešava ovaj vid trgovine, a neki tradicionalni skupovi postoje preko sto godina i na njima se pojavljuje 600 tezgi. Raspored lokacija je poznat mesecima unapred, za čitav Japan.Postoji i nekoliko mesta u gradu koja preprodaju bicikle. Vlasnici stare bicikle ostave na placevima koji su i servisi. Za nekoliko dana oni su sređeni za dalju prodaju. Svakog meseca placevi se otvaraju na nekoliko dana nudeći veliki izbor bicikala, tada valja poraniti, jer povoljni modeli brzo nestanu.
