zima

Zima

Fuyu

冬

Nakon zima u Srbiji, koje su najčešće hladne i vetrovite, kratkog dana i donose neko medveđe raspoloženje, Tokyo u ovim mesecima jeste lepo iznenađenje. Turistički sam uvek dolazila u zimskim mesecima, pa i nisam imala priliku da sagledam najšarenija izdanja ove metropole, ali iz perspektive stanovnika otkrila sam prednosti blagih zima za život u gradu. Iako sam ljubitelj snega i zimskih sportova, u svakodnevnom životu to može biti prilično mučno...čišćenje snega, neprohodnost puteva, blato i kaljuga koji ne prolaze, tone garderobe i ogromne temperaturne razlike spolja i unutra, saobraćani kolapsi, odsustvo želje da se u svakodnevicu uvrste bilo kakve aktivnosti van sobe. U Tokyu je zima baš po meri. Sa jedne strane lepo je imati sva četiri godičnja doba, a ovde zima ne označava pauzu. Za gradski život, odsustvo vlage, padavina i uglavnom sunčano, suvo vreme omogućavaju da se ovi meseci ravnopravno koriste za normalan život, bez zapostavljanja omiljenih aktivnosti. Odlazak na posao, šetnja po gradu, sport, druženja ništa ne trpi kada je dnevna temperatura desetak stepeni, a ulice umivene suncem. U najgorem slučaju noćne temperature se spuste do nule, ponekad naiđe kišan ili dan blage susnežice. Nedostaje samo vegetacija. Otporni Japanci upadljivo su laganije obučeni od nas, a deca često uniforme nose sa kratkim čarapama i bosih nogu. Da se naježiš...

Kao i svuda zimske mesece prate razni praznici i slavlja. Tako se grad krajem jeseni priprema za proslave, dekorišu se ulice, drvoredi, a poseban trud ulažu velike trgovine i poslovni objekti da svetlucavi i raznobojni proprate smenjujuće praznične dane. 

Zimsko osvetljenje je jedna od glavnih atrakcija i zimskih zabava u gradu. Kao stalna postavka dekora traje od početka decembra i najčešće se završava za Valentine's Day.  Simbolima i Božićnim ukrasima dočekuje se ovaj hrišćanski praznik. Tu su zabave za decu, kostimi Deda Mraza, prateći kolači, a mi smo se rado priključili vašarima sa kuvanim vinom. Čim taj praznik prođe, sve je u znaku Nove godine, novog početka. To je jedan od najvažnijih japanskih praznika, dani su neradni i slavi se ugavnom u krugu porodice. Svetlucavost grada se ponegde završava sa ovim praznikom, mada mnoge instalacije ostaju do polovine februara, da isprate i Valentine's Day. Poslednje u ovoj zimskoj sezoni posetili smo šarenilo lampica Tokyo Dome (東京ドーム), ogromnog gradskog bejzbol stadiona, koji je deo šireg zabavnog parka sa raznim sadržajima i ringišpilima.

Za razliku od našeg tmurnog vremena i prateće teške praznične trpeze, u Japanu zima donosi neke namirnice nama rezervisane za laganu, prolećnu hranu. Na prvom mestu, stara godina se isparaća lakim soba (そば) nudlama, koje simbolično pročišćavaju. Novogodišnji kolač je jednostavna torta sa jagodama, ichigo (イチゴ) koje su najprisutnije u zimskim mesecima. U marketima se pojavljuje spanać, komatsuna (小松菜) i duga rotkva, daikon (大根). Kao i u Srbiji, zima je vreme za razne citruse, a Japan ima svoju vrstu pomorandže, mikan (蜜柑) koja se lako ljušti i neverovatno je slatka, sočna i ukusna.

U hladnim mesecima popularna su jela iz toplog kotlića, što podrzumeva zajedničku šerpu u kojoj vri supa i u kojoj svako za sebe krčka povrće, ribu, meso, nudle. Čuveni specijalitet ribu fugu (河豚), pripremaju samo dobro obučeni kuvari, koji su vešti da odvoje smrtonosno otrovne delove , a da ne kontaminiraju celu ribu. Zima je, kažu, vreme za hrabre koji bi da okuse ovaj japanski, kulinarski simbol.

Kako su dnevne aktivnosti i svakodnevni život u Tokyu podržani sjajnim vremenom, tako su i zimski sportovi lako dostupni i veoma blizu grada, a smešteni u neverovatne pejzaže obilja snega i dobrog vremena. Na istoku zemlje uz Japansko more, nalaze se predeli koji obiluju dobrim, suvim snegom koji dolazi iz Sibira. 

Nakon probnog skijanja u Gala Yuzawi, gde nas je dočekalo više od 4 metra snega, odvažili smo se na jedno ozbiljnije putovanje u olimpijsku regiju Nagana. Sneg nas je zatrpavao svakodnevno sa novih 20-30cm, pa tek poslednjeg dana, kada su se sibirski oblaci razišli, sagledasmo lepotu u kojoj se nalazimo. Nakon početnog navikavanja na malo drugačije običaje i organizaciju, ovde se vrhunski skija! Zima u Japanu je baš po meri čoveka. U gradu blaga i ne otežava život, van grada bogata snegom i opšta radost za odmor, sport i banjanje.

Posle petodnevnog sportskog odmora, posvetili smo se čistom turizmu. Posetili smo čuvene zimske majmune koji se okupljaju u ovim hladnim mesecima da bi se zgrejali i lenjo potrošili zimske dane brčkanjem u vreloj vodi vulkanskih izvora. Da li smo toliko različiti...

Vikendi vedrog i sunčanog vremena odlična su prilika za izlete i pešačenja van Tokya. Za kratak, zimski dan, koji se završava oko 17h, postoji nekoliko obližnjih mesta koje vredi posetiti u bilo koje doba godine.
Jedan dan smo iskoristili za nastavak naše oktobarske posete obližnjoj Kamakuri. Sada smo imali adekvatnu obuću, a vreme je dozvolilo šetnje planinskim stazama. Pospana svetilišta sa rascvetalim šljivama i mala, ušuškana, budistička groblja ukrašena divnim buketima cveća, tek da razbiju ujednačene zimske boje.

Yokohama (横浜) je drugi po veličini grad japana, a tako blizu Tokya, kao neko njegovo predgrađe. Sunčan dan i pola sata vozom i zimski dan se može potrošiti na laganu šetnju obalom modernog kraja Minato Mirai i Yamashita parkom uz more, sa pogledom na Osanbashi putnički terminal. 

Dodali smo mu i posetu Kawasaki regiji u kojoj se nalazi odličan muzej Nihon Minkaen (日本民家園). Na otvorenom su prikazane autentične, tradicionalne japanske kuće iz Edo perioda, donete iz svih krajeva Japana.

Za kraj zimskog dana, zimski ručak. Veoma popularna japanska hrana na bazi nudli ramen (ラーメン), može se smatrati sirotinjskim i jeftinim obrokom. Posuda je napunjena kaloričnom, začinjenom supom sa dodatkom mesa, povrća, jaja i obaveznih nudli. Muzej, koji je u stvari scena japanskih ulica prošlog veka, nudi desetak zanimljivih restorana koji pripremaju različite varijante ovog jela. To je prilika da se kroz male porcije okuse soja ramen, miso ramen, razne vrste dodataka...

Baš je dobro što ova primorska klima dozvoljava da se skita i upoznaje Japan tokom cele godine. Turistička sezona tako traje svih 12 meseci, a prostrana zamlja i raskoš prirode i geografskih predela nude neprestanu zabavu.
Niska vlažnost garantuje dobar pogled, pa se sa vrhova otvaraju odlični vidici, a posebno je atraktivan vulkan Fuji-san koji se jedino zimi može dobro sagledati. Prava prilika za to je iz Hakone banjske regije, koja je dobar izlet za sva godišnja doba. 

Onseni su relaksacija koja posebno dolazi do izražaja u svežim danima, kada nakon aktivnosti na niskim temperaturama, šetnje, skijanja, ugodna topla voda opusti telo. Tako smo se rado prepuštali termalnim kupalištima nakon penjanja na vulkan na Izu Oshima i nakon dugih šetnji na Izu peninsuli. Ovo ostrvo kamelija je pravo osveženje za ove dane kada vegetacija miruje. Iako je dosta zimzelenih biljaka, ipak je svuda prisutan taj osećaj uspavane prirode. Izu Oshima sa svojim sveprisutnim, rascvetalim kamelijama, nudi jedan malo drugačiji dekor za ovo doba godine, pa je preporučeni izlet za zimske mesece.

Kamlije sE sreće i u Tokyu, jedna je od retkih koja je aktivna u ovo doba godine. Stanovnici se trude da osveže bojama svoje male žardinjere i saksije i da prizovu dolazak proleća, pa su terase okićene lalama, zumbulima, ljubičicama i nezaobilaznim deorativnim kupusom.

I mi smo se priključili ovom cvetnom dekorisanju. Saksijskim biljkama dodali smo i jedno bonsai drvo trešnje i nestrpljivo čekamo da procveta!

Kraj zime je rezervisan za cvetanje šljive, ume (梅) koja je sve popularnija, pa se Japanci, koji vode računa o dekoru bašte i dvorišta u svakoj sezoni, rado opredeljuju da bar jedno stablo zasade. Ume matsuri ispraća zimu cvetovima na potpuno golim granama, koji mogu biti od bele, svetlo roze do jarko ciklama boje. 

Hanegi park se nalazi na šetnju od kuće i proslavlja ovaj festival od polovine februara do početka marta. Bajkovito je prošetati između 600 stabala najrazličitijih boja i oblika. Naravno, tu su i tezge sa užinom, zelenim čajem koji se deli posetiocima i raznim proizvodima od ove japanske voćke.

Bašta Koishikawa Korakuen (小石川後楽園) je moja omiljena zelena oaza, koja u svakom godišnjem periodu nudi divotu uobličenog, japanskog vrta. Datira iz Edo vremena i spada u jednu od najstarijih, autentičnih tvorevina u Tokyu. Sjajna je prilika da se u centralnom gradskom jezgru uživa u prvim cvetovima šljive.

Ovaj rascvetali pozdrav proleću, prate još dva zanimljiva datuma. Na početku februara održava se festival Tengu (天狗) kao prateća proslava za Setsubun (節分), početak proleća prema japanskom lunarnom kalendaru. Simbolika je u ritualnom teranju zlih duhova na smeni godišnjih doba bacanjem pasuljića uz reči -Duhovi napolje, srećo unutra! Prati ga parada u čast boga Tengu, koga oslikava crvena maska, uz drmatičnu muziku bubnjeva. 

Na početku marta, u slavu devojčica, proslavlja se Hina matsuri, festival za dobro zdravlje i sreću ženske dece. Devojčice se tog dana oblače u kimono i uz praznične pesme igraju svojim lutkama.

Sam kraj zime na Izu peninsulu dovodi preko 2 miliona posetilaca, koji dolaze da uživaju u prvoj, najranijoj sakuri. Kawazu, mali gradić na moru, više od 50 godina obale istoimene reke ukrašava stablima japanske trešnje. I mi smo naše putovanje tom regijom okitili pejzažima veselih krošnji bujnih, roze cvetova. Zatekli smo se u vreme Kawazuzakura matsuri (河津桜祭り), proslave cvetanja trešnje. Ambijent noćnog osvetljenja ovih bezbrojnih ukrasa je nestvaran. 

Ako negde zavolim roze boju biće to u Japanu...