Nema tu šta puno da se napiše... reči nisu moćan alat da prenesu ove trenutke u Japanu. Kratki dani sakure došli su sa lepim vremenom i tako udruženi dekorisali svaki kraj grada, dvorište, park. Kada sam dosadila uzdasima o lepoti koja me okružuje, nastavila sam da ih ponavljam u sebi... Svako drvo raskošnije rascvetano, svaki cvetić nežnije obojen, a tek ona tamo krašnja, a vidi ovde skrivene grančice...tako se sakupi preko hiljadu fotografija, a oči ispune utiscima od kojih me osmeh ne napušta.
cvetanje trešnje
sakura
桜
Nisam sigurna u kom trenutku su roze tonovi Dana zaljubljenih zamenjeni roze tonovima priprema za sakuru. Pažnja kojom su svi izlozi, prodavnice, lokali, kafane ukrašavani pokazivali su da dolaze značajni dani. Posebni prolećni obroci za poneti, slatkiši i pića u ograničenim serijama sa ukrasima trešnjinog cveta.
Kućna dekoracija, garderoba i kozmetika...poluprovidni kišobrani sa prosutim cvetovima, koji instant oboje kišne dane. Ja sam iskoristila priliku da pribavim i sakura origami papiriće!
Onda je prenaseljen Tokyo ušao u vreme vrha turističke sezone. Ulice su postale gotovo neprohodne, pa smo se prebacili iz dnevnih aktivnosti u raspoloženje godišnjeg odmora, bez žurbe i prema raspoloženju. Dobru energiju doneli su neverovatno vedri i sunčani dani, bez vetra, bez ijednog oblaka i sa temperaturama preko dvadeset stepeni. I svi su nekako iščekivali...samo što nije!
Mesta koja su popularna za dane uživanja pod veselim krošnjama nameštala su noćna svetla, prilagođavala se fešti koja se osećala u vazduhu. Nicali su privremeni objekti, preko noći se rerorganizovali lokali, otvarali izlozi, postavljale tezge. Radoznalo sam posmatrala dramatične promene ulice u kojoj živim. Samo što nije...
Jedan dan sunca, drugi toplog vremena... i kao da se sve raspuklo! Kao kokice koje se dramatično otvaraju, bezbojni grad i uspavana priroda za noć su promenili svoje lice. Nisam mogla ni da pretpostavim da će biti toliko cvetova. Grane su prestale da postoje, smenjivali su se samo buketići belih, nežno roze i svih ostalih nijansi trešnjinih ukrasa.
Mama - Ne razumem razliku, šta je sakura, a šta hanami?
Ja - Sakura je cvetanje, a uživanje u tome je hanami...Kao vino i pijanstvo, slikovito sam objasnila.
Međutim, ko doživi uživanje u spokoju šarenih krošanja, dobija novu jedinicu za poređenje ugođaja, ovaj japanski hedonizam lako se usvoji. Ljubav prema sakuri vekovima se razvija i neguje kroz razne običaje, nove vrste dekorativnih stabala, prilagođavanje celokupnog grada i obaveza ovom festivalu prirode. Časovi na otvorenom, sastanci pod krošnjama, obroci na prostirkama na parkovskim travnjacima, izleti. Svi žive sakuru...Zapravo, hanami (花見). Iako u doslovnom prevodu ovaj izraz znači posmatranje cveća, ono obuhvata ne samo fizičko gledanje, već i stanje duše, prepuštanje čaroliji.
Međutim, ko doživi uživanje u spokoju šarenih krošanja, dobija novu jedinicu za poređenje ugođaja, ovaj japanski hedonizam lako se usvoji. Ljubav prema sakuri vekovima se razvija i neguje kroz razne običaje, nove vrste dekorativnih stabala, prilagođavanje celokupnog grada i obaveza ovom festivalu prirode. Časovi na otvorenom, sastanci pod krošnjama, obroci na prostirkama na parkovskim travnjacima, izleti. Svi žive sakuru...Zapravo, hanami (花見). Iako u doslovnom prevodu ovaj izraz znači posmatranje cveća, ono obuhvata ne samo fizičko gledanje, već i stanje duše, prepuštanje čaroliji.
Gotovo da nema ulice i dvorišta koju ne ukrašava sakura. Kako se vremenom razvijao ovaj običaj uživanja, tako su sistematski sađene trešnje i oplemenjivane i najmanje zelene površine. Naravno tu su i delovi grada, parkovi i bašte koje su posebno posećene ovim danima jer mnogobrojna ucvetale krošnje prave divne nastrešnice za šetnju ili odmaranje po njima. Jednog jutra sam ponela kafu i doručak , naravno fotoaparat, i zaputila se u Shinjuku Gyoen (新宿御苑). Ovaj gradski park je jedan od najvećih i najposećenijih tokom cele godine. Tematski je podeljen na engleski, francuski i japanski vrt, sa dugim senovitim stazama, prostranim travnjacima, malim jezerima i obiljem ptica. Iako je smešten u jednom od najužurbanijih centara Tokya, ovaj zeleniš prostranstvom i mirom nudi prelepu relaksirajuću oazu. Dočekao me ogroman red posetilaca koji su imali istu ideju kao i ja. Srećom, ovde to sve prilično brzo teče, pa sam za nekoliko minuta uživala u svojoj kafi pod belim krošnjama.
Intimniji i zanimljiviji ambijent ovog parka organizovan je u delu japanskog vrta...krivudave staze, raznovrsno bilje, neobično oblikovane krošnje. Tu su u i šareni odrazi u malim jezercima koje povremeno remete veliki, crveni šarani.
Toplo, rano proleće uz sakuru donelo je i divne večeri, dane koji se nisu završavali zalaskom sunca. Zabava je produžena i posebnim osvetljenjem drvoreda lanternama u obliku fenjera toplih tonova. Zatekli smo se u sumrak u jednom od najstarijih gradskih parkova Ueno. Ueno Koen (上野公園) datira iz Edo perioda kada je bio sastavni deo jednog od najbogatijih hramova tadašnjeg grada. Rat praćen slomom shogunata skoro potpuno je uništio raskoš ovog kompleksa, pa se sada, ušuškani u zelenilu, mogu pronaći samo petosparatna pagoda, skromni hram i bogomolja posvećena Tokugawa Ieyatsu, osnivaču Edo shogunata. Ueno park je nezaobilazna atrakcija, jer je u njemu smešteno nekoliko najznačajnijih japanskih muzeja, zoo vrt i mnogi zabavni sadržaji. Mi smo uživali u raskošnom drvoredu i večernjoj sakuri oko hrama.
Mikroklima svakog dela Tokya dovela je do različitog vremena cvetanja trešanja. Malo smo poranili za kanale oko imperijalne palate. Da li od vode ili nečega drugog, drvoredi na zelenim bedemima tek su bili načeti belim cvetovima. To nije umanjilo interesovanje za izlete i šetnje.
Bila sam ozarena idejom uživanja u sakuri sa vode, u iznajmljenim čamcima. Ko bi rekao da smo u smom centru grada... U komšiluku nas je dočekao prateći vašarski deo, tezge, mirisi, pivo. Posetioci su mogli da biraju i zabavane sadržaje Noh teatar ili vesele pevačice.
Šareni dani su brzo izmicali. Nežni cvetovi su tako obožavani i zbog njihovog kratkog trajanja, nestvarne lepote i brze smrti. Ta simbolika smrtnosti posebno je primenjivana u militarne namene. Korišćena je da inspiriše mlade Japance da se žrtvuju za svoju zemlju, kamikaze su poistovećivane sa cvetovima trešanja, a narod podstican da cvetove posmatra kao reinkarnacije palih boraca. Poslednji poklič u samoubilačkim misijama bio je Sakura, sakura!. U vojnim pohodima trešnje su sađene na osvojenim teritorijama simbolično predstavljajući japansku zemlju.
Za lični ugođaj priredila sam sebi još jednu kafu u japanskom vrtu koji izdvajam od prve posete Tokyu. Koishikawa Korakuen (小石川後楽園) je prava japanska bašta, očuvana iz Edo vremena. Radujem se da je vidim iz meseca u mesec, u svim promenama boja, novim, sezonskim cvećem, raznovrsnim drvećem i oblicima krošanja. U vreme sakure velika tužna trešnja je jedan od najlepših prizora ranog proleća.
Za lični ugođaj priredila sam sebi još jednu kafu u japanskom vrtu koji izdvajam od prve posete Tokyu. Koishikawa Korakuen (小石川後楽園) je prava japanska bašta, očuvana iz Edo vremena. Radujem se da je vidim iz meseca u mesec, u svim promenama boja, novim, sezonskim cvećem, raznovrsnim drvećem i oblicima krošanja. U vreme sakure velika tužna trešnja je jedan od najlepših prizora ranog proleća.
