fešta, vatromet i pivo

Japansku ljubav prema cveću i prema magiji vatre i plamena, objedinjuje još jedna strast, vatromet. I sama reč hanabi (花火) vatromet naziva cvećem vatre. Kako to već biva u ovoj neobičnoj zemlji, svaki povod se koristi za druženje i veselje, pa je vatromet raznobojni, noćni festival leta koji privlači hiljade posetilaca.

Da, zanimljivo je da je leto sezona vatrometa. Nije običaj da se Nova godina obeležava vatrometom, ali je siguran znak da je leto tu kada se tople noći okite ovim ukrasima. A skoro svakog vikenda u nekom kraju Tokya nebo svetluca. Nekada je korišćen da rastera zle duhove, vekovima su se običaji i izrada razvijali i menjali, a danas je sastavni deo najopuštenijeg godišnjeg doba i prilika da se upoznaju još neka lica Japana. Jer, pored spektakularnih vatrenih cvetova, praskavih lopti, obilja boja i oblika, noći vatrometa prati specifična atmosfera koju posebno vredi doživeti. Festivalska opuštenost raskvašena vlagom i pivom, vesela, pripita lica muškaraca i žena lagano obučenih u dekorativne, letnje haljine zvane yukata (浴衣), zvuk drvenih papuča. Vlažan miris baruta pomešan sa uobičajenim mirisom hrane sa tezgi, smeh i galama.

Osim očekivano sjajnog izvođenja, vatromet u Japanu traje. Nekoliko sati. Često je podeljen u cikluse, da se posmatrači odmore od pogleda u nebo, obnove zalihe pića. Zato nije iznenađujuće da i posmatranje zahteva pažljivo planiranje. Tradicionalni, veliki vatrometi privlače ogroman broj ljudi. Gužva u saobraćaju, prepuni vozovi i autobusi, zakrčene ulice. Unapred su određena mesta sa sedenje i ona sa kojih se može dobro posmatrati predstava. Njih je ponekad nedovoljno, posebno ako je u pitanju gradski vatromet, koji se teško sagledava iz uskih ulica, jer je zaklonjen visokim zgradama. Ako nema mogućnosti da se unapred rezervišu, podrazumeva se i dolazak nekoliko sati pre početka - kome nije teško da sedi na vrelom letnjem suncu... Tako je naše prvo iskustvo bilo prilično nervoznog početka, jer smo nespremno došli samo sat pre početka.

SumidaGawa Hanabi ima vekovnu tradiciju. U letnjim večerima stanovnici nekadašnjeg Eda posmatrali su prvi vatromet sa prozora svojih malih drvenih domova ili duž Sumida reke. Priredio ga je shogun da bi odvukao pažnju ljudi nezadovoljnih nemaštinom. Danas je to najstariji vatreni spektakl na svetu koji se i dalje održava. I definitivno jedan od najznačajnijih letnjih događaja Tokya.

Za ovaj urbani spektakl u jednom od najstarijih delova Tokya karakteristično je da se ne koriste veliki vatrometi, zbog blizine objekata, ali zato nije nedostajalo boja i oblika.

Jedan mnogo kompletniji hanabi ugođaj priredili su nam, naravno, lokalci. Uchida prijatelji su nas pozvali na vatromet događaj u njihovom predgrađu Tokya, zvanom Saitama. Kako su nam objasnili, sa dve obale reke nadmetaće su se vatromet majstori Tokya i njihovog kraja. Na vreme smo se okupili i zauzeli piknik mesta na obali, među stotinama posetilaca. Ambijent je bio neverovatno svetlucav, obasjan raznobojnim lanternama. Čitave porodice su se okupile na izletu u toploj, letnjoj večeri da uz hranu i pivo uživaju u blještavim cvetovima. A Japanci su definitivno majstori za uživanje u prirodi, izlete i obroke za poneti.

Kada se dovoljno smračilo, počeli su pucnji i svetlucanje sa dve strane reke. Zanimljive oblike i velike vatromete pratile su oduševljene ovacije posmatrača. Potpuno drugačiji i mnogo relaksiraniji ugođaj posmatranja vatrometa uz izležavanje na travi. Nakon prvog sata usledila je mala pauza, pa nastavak i spektakularan finiš bučnog ispucavanja sa obe strane. Blještavo i raskošno. Videla sam najveće vatromete ikada!
Iako je leto veoma nepopularno godišnje doba za turiste u Japanu, ovakav festival svakako vredi doživeti. Posebno je zanimljivo videti uvek vredne, užurbane Japance u nekim porodičnim i opuštenim trenucima druženja.