Tokom godine, celim Japanom se povremeno organizuju religiozne svečanosti, shinto festivali zvani matsuri (祭). Ove zanimljive povorke su veoma upečatljivo i osobeno lice Japana, jer postoje i traju koliko i shinto religija, pa sa sobom nose tradiciju i narodna obeležja vekova. Vezane su za različite bogove i običaje, a neki festivali se tradicionalno organizuju stotinama godina, uključuju hiljade učesnika i privlače mnogo posmatrača. Strancima je zanimljivo da, bar jednom, dožive paradu plesa, maskiranih likova, a mnogi se priključe i kao učesnici.
Svaka bogomolja u Japanu ima svoj festivalski dan. Održavaju se godišnje i proslavljaju glavno božanstvo svetilišta ili neki važan datum. Religiozna suština nije posebno bliska posmatračima, ali je veoma zanimljivo pratiti dugu, veselu povorku maskiranih ljudi, kostima i plesa. Značajan momenat svake povorke je pronošenje boga kami (神) u dekorativnoj kućici mikoshi (神輿). Nosiljka može biti mala i dekorativno ukrašena, ali i veoma skupocena drvena građevina koju nose ili voze desetine ljudi. Nekoliko važnih nacionalnih festivala uključuje veliki broj učesnika, traje više dana i prava su atrakcija i značajan datum za grad i region. Tokyo, Kyoto, Takayama, Nara u ovim gradovima svake godine održavaju se spektakularni festivali sa stotinama učesnika.
Dolaskom leta, u teškim uslovima vlage i vreline, pada volja za radom i obavezama, a raste potreba da se ljudi vesele i okupljaju nekim opuštajućim povodima. Tako su letnji meseci uglavnom pravo vreme za slavlja. Svakog vikenda, a nekada i na više mesta svetilišta obeležavaju neke datume, učesnici paradiraju ulicama u kraju, a na kraju se goste i opijaju na vašarima. Veliki gradski festivali okupiraju glavne delove grada, a parada traje od ujutru do uveče, sa pauzom za ručak. Tako je bilo i na velikom tokijskom Kanda Matsuri. Svečanost datira iz Edo perioda, kada je Tokugawa šogunat premestio prestonicu u tadašnji Edo. Festival je pokazivao blagostanje pod novim režimom i održavao se svake godine.
Cele sedmice su postojale male svečanosti, koje su zaokružene velikom povorkom. Krenula je rano ujutru iz Kanda Myojin bogomolje, prolazeći pored Carske palate, kružeći četvrtima i malim ulicama do Sumida reke. Pronosila je živopisan mikoshi, prenosnu bogomolju, i povremeno zastajkivala za blagoslov posmatrača i stanovnika tih krajeva. Prolaznici su zastajkivali i radoznalo pratili učesnike, a neki su, znajući putanju kolone, smišljeno zauzeli dobra mesta i čekali veselu povorku. Povremeno su se priključivale i nove maskirane grupe, pa je vremenom šarenolika družina postajala sve bogatija i duža. Bubnjevi, pesme, zastajkivanje, ples.
Nekoliko nosiljki pratili su sveštenici na konjima, religiozni učenici i obični građani u zanimljivim nošnjama. Strancima su verovatno najupečatljiviji istorijski kostimi, samuraji i ratnici. Tu si i deca sa svojim crtanim junacima, elementima prirode, scenama iz bajke. Utisak o celoj povorci je da, iako religioznog karaktera, nema neku strogu, daleku priču već veselu i životnu, svakodnevnu.
Posle pauze, najveći broj posmatrača čekao je povorku u Nihonbashi četvrti. Veliki bulevar zatvoren je za saobraćaj i posvećen samo posmatračima i ceremoniji. Tu je mala, ulična ceremonija prerasla u pravi gradski festival. Gosti učesnici i velike nosiljke došli su i iz drugih gradova, pa je brojna, raskošna kolona nastavila popodnevnu šetnju ka Kanda Myojin bogomolji. Pauza za ručak je prošla pa su svi bili veseli, pripiti i posebno raspoloženi. Najveću buku pravila je velika nosiljka sa brojnom pratnjom. Ples sa lepezama nismo razumeli, ali su ga svi pažljivo posmatrali.
Likovima koje smo već upoznali priključili su se i novi kostimi, deca, stari, čitave porodice. Šareno i razdragano. Scene iz narodnih priča, istorijske ličnosti, moderni junaci, svi su pronašli mesto u ovom živopisnom prazniku života.
Šetnja se završava povratkom u svetilište, gde se održavaju molitve i obredi za blagoslov. Naravno, tu su tezge i brza hrana, hladno pivo i zabava, do kad ko izdrži...
