leto

leto

natsu

夏

Na sam pomen leta u Japanu uglavnom se dobijaju saveti - kako ga preživeti. Svima koji dolaze iz kontinentalnih uslova, tropska i kišna sezona u gradu može biti pravi izazov. Dnevne aktivnosti, posao, putovanja prilagođene su dosadnim padavinama, visokim temperaturama i neprestanoj vlazi. To uopšte ne znači da je tempo života usporen, naprotiv. Samo je prisutna jedna veća ležernost, opuštenost u odevanju, organizaciji. A kad je već tako, sa radošću se prihvata zabava, izleti, osveženja. Zato je ovo godišnje doba tradicionalno vreme za festivale, letnje zabave, noćna druženja, vatromet. Van grada, leto je sezona planina, boravaka u prirodi. Vikendima su prirodni parkovi i izletišta potpuno okupirani posetiocima i turistima, željnih osveženja i lepote japanskih pejzaža.

Negde polovinom juna, veliki beli oblak kao skrama pokrije tokijsku oblast. To je znak da je leto počelo. Ispod tog poklopca temperatura je visoka, nema velikih oscilacija i noćnih osveženja. Bez kišobrana se ne izlazi, mada sitnu kišu koja uporno pada Japanci ponekad samo ignorišu. Kišna sezona traje jedan mesec. Polovinom jula, oblak odlazi i oslobađa jarko sunce da nesmetano peče do kraja leta. Vlažnost preko 80% prati temperatura oko 35 stepeni. Pravi izazov. Kišobrani se nose kao suncobrani, garderoba je oskudna, a radnici u odelima pomažu se peškirićima i maramicama da prežive preznojavanje na putu do posla. Japanci su, naravno, osmislili neverovatne lagane i dišuće materijale, pomagala za rashlađivanje, kozmetičke maramice i sprejeve koji osvežavaju, uloške za pod pazuh koji upijaju znoj...
Ogromna vlaga na ulici otežava aktivnosti, ali i u stanu pravi ogromne probleme. Klimatizovani prostori su rashlađeni i suvi, ali nisu svi stanovi opremljeni ovim savremenim uređajem. Zato postoje i mali isušivači koji se razmeštaju po prostorijama, razni upijači vlage za plakare i fioke, silka gelovi za kutije i kese hrane. Stari stanovi imaju ozbiljne tegobe za bubašvabama, insektima, buđ napada nameštaj, garderobu, hrana se kvari. Kako osušiti veš? Kako sprečiti buđ u kupatilu?
Mi smo uključili klimu i radila je mesecima. Na sreću, u stanu smo bar mogli da biramo koliko rashlađujemo. U prodavnicama, vozovima, javnim prostorima podrazumevaju se nerpijatno niske temperature. Toplo hladno gimnastika na svakom mestu.

Leto donosi jedno živopisno lice grada, stanovnike odevene u lagane yukate (浴衣). Ova jednostavna varijanta kimona inicijalno je bila garderoba za posete onsenu. Pokazao se odlično za trenutke opuštenosti u letnjoj vrelini i vlazi, a mladi ljudi rado oblače ovu tradicionalnu nošnju. Tako su večernje šetnje Tokyom, posebno u danima vikenda ili festivalskim noćima, šarene i vesele, živopisne kao Japan iz nekih davnih vekova, u zvuku klaparanja drvenih papuča.

Kada su me prijatelji pitali kakvo nam je vreme u Tokyu, odgovarala sam -Kao iznad šerpe koja vri. Jedne večeri vetar se razduvao i doneo oluju. Grmljavina, pljusak. Oduševljeno sam pojurila da otvorim terasu i pustim svežinu u stan... Kao da sam podigla poklopac sa šerpe. Vreo vetar je samo raspirivao vlagu sa usijanog asfalta. Leto u gradu...
Vrelina, prelazi iz toplog u hladno, prekomerno znojenje, zamor. Konstantna žeđ, manjak apetita. Uobičajenim hladnim čajevima, pivom, ledenim mrvicama sa sirupom, hladnim nudlama lako se obezbeđuje osveženje, ali nedovoljno kalorija za zahtevno godišnje doba. Akcenat je na povrću, salatama. Potreban je poseban oprez sa neobrađenim mesom i ribom, pa se sushi ne smatra posebno omiljenim jelom u ovim mesecima. Letnja malaksalost tradicionalno se popravlja jeguljom unagi (鰻). Jegulje su masne i veoma ukusne, pa se kombinuju sa pirinčem, grilovane ili u sosu.

Leto je doba voća i povrća, slično kao u Srbiji. Smenjuju se breskve, šljive, grožđe, smokve, sa tropskim mangom, ananasom. Svuda omiljena lubenica, sa razlikom što je kod nas prodaju na komad, a u Japanu na četvrtine. Ili četvrtaste..

Leti se osveženje pronalazi u prirodi, na planinama ili na severnom ostvu Hokkaido. Tako se gradska gužva vikendima ili za odmore seli na zapad Japana, u Alpe ili na planinarenja divljim parkovima Hokkaida. Mi smo istinski uživali u šetnji Kamikochi platoom ili vrhovima japanskih Alpa. Pratilo nas je promenljivo vreme doneto tajfunom. Osveženje nije izostalo, a imali smo priliku da upoznamo raznolika lica mokrih tropskih šuma i visokih vulkanskih vrhova.

Ko može, razgali se u prirodi. Ko je vezan za grad, zabavlja se na urbanim festivalima i izletima uz vatromete. Oni se organizuju skoro svake sedmice, na opštu radost stanovnika i posetilaca. Prethodi im piknik, druženje i odmor uz pivo i lagane letnje zalogaje. Pa pogled ka nebu, pucnji. Vesele ulice i raskošne boje yukata prenete su na noćno nebo i vatreno cveće. Naravno, majstori vatrometa mame oduševljene uzvike višesatnim predstavama.

Uglavnom sam prijateljima savetovala da u Japan ne dolaze leti. Pogrešila sam. Iako se ti vreli meseci teško podnose, samo je potrebno unepred se pripremiti i ubaciti u ležerno planiranje. Navikavanje dolazi brzo, a slika o Japanu svakako nije kompletna bez ovog opuštenog, šarenog i pripitog lica. Van grada, prirodne lepote su mnogobrojne i ostavljaju bez daha. Većina šumskih parkova i planinarskih tura dostupna je samo u letnjoj sezoni. Sever zemlje i vulkanski vrhovi imaju sasvim drugačiju klimu od velikih gradova i istočne obale, pa je odlično kombinovati osveženje i urbana upoznavanja. A boravak u gradu upotpunjava sezona festivala, kroz koje se sjajno otkriva istorija, običaji i religija. Veseli kostimi, pesme i ples. Magija, duhovi. Kolone maskiranih lica, veselih učesnika i zabava koja se nastavlja kroz večeri uličnih specijaliteta, piva, ledenih osveženja. Šarene yukate i druželjubiva, rumena lica, jedan sasvim osobeni, vreli, doživljaj Japana.