Prognoza se ostvarila u ta dva dana koja smo posvetili jezerima oko Fuji san. Prvog dana, smenjivale su se nežne, natapajuće kapi sa pravim, jesenjim pljuskom. Sledećeg, blještavo sunce i pročišćeni pejazaži, raznobojni i živi u svim nijansama jeseni i aktivnostima na vodi i u prirodi. Zahvaljujući tome, upoznali smo svu lepotu ovih prirodnih jezera. Ostaje još samo sneg! A nama sa snegom, dokazano, ide...
Okasnelo buđenje, zvuci kišnih kapi. Kafa i lokalni kolačići. Pored jezera Kawaguchi (河口湖), na kom smo smešteni, nalazi se manje jezero Sai (西湖), nastalo tokom vulaknske lave, koji je podelilo nekadašnju veliku površinu vode. Cela ova regija obiluje prirodnim lepotama, aktivnostima na vodi i u prirodi, šetačkim stazama, pećinama, vidikovcima, baštama i muzejima. Neke od njih su stvorene za kišne dane. Tako smo se ukrcali na turistički autobus i odvezi do malog jezera, u nameri da obiđemo pećine, formirane poslednjom erupcijom Fuji san. To do sada nisam videla. Van sobe, okruživale su nas tople, jesenje boje, brda u krpama izmaglice i oblaka, jezero uznemireno kišnim kapima.
 |
| Kroz prozor... |
Vetrovita pećina i Ledena pećina smeštane su u bregu, iznad Saiko jezera. Povezuje ih divna šumska staza, kilometar duga. Ona je deo velikih planinarskih pravaca po okolnim brdima. Stvoreni su za šetnje nekim sunčanim danima, obiluju vidikovcima i pogledima na vulkan. Pećine koje formira lava nisu tako velike i ukrašene kao krečnjačke pećine sa naših prostora. Zapravo, veoma su skromne, mračne, jer i ono malo veštačkom svetla upija porozan, tamni vulkanski kamen. Najzanimljivije je, kod obilaska ovih jama, što se neko naše visine, veoma teško provlači. U nekim delovima, svodovi su tako niski, manje od metra, da bih najradije puzeći prolazila. Ovako, čulo se samo povremeno tup kada udarim (obaveznim) šlemom u stenje, ili šuš, kada zapnem rancem... Ni kraćeg puta, ni većeg preznojavanja.
Vetrovita pećina je dobila naziv zbog strujanja vazduha, izazvanog razlikom u pritisku vazduha različite vlažnosti u i van pećine. U njoj su neki davni stanovnici ovih krajeva čuvali zalihe hrane, seme i namirnice.
Konstantno niska temperatura održavala je slojeve leda, posebno u drugoj, Ledenoj pećini. U nju se govovo vertikalno silazi, uz stalno zapinjanje o svodove.
 |
| Raspukli slojevi lave |
 |
| Podzemna bogomolja |
Treća pećina, nekih pola sata hoda udaljena, blizu jezera, zove se Pećina slepih miševa, mada ta bića nismo uočili. Zahtevala je pravu gimnastiku i hod u čučnju da bi se kroz većinu kanala prošlo. Delovi koji nisu dostupni turistima, odvojeni su drvenim vratima. Kao u igricama, kad se učitava sledeći nivo...
 |
| Loading... |
Svaki izlazak iz ovog mraka, delovao je kao vatromet boja. U blizini Saiko jezera izabrali smo još posetu muzeju na otvorenom, Iyashi no Sato (いやしの里). U brojnim drvenim, tradicionalnim kućama smeštene su radionice, zanatlijske i ugostiteljske prodavnice, suveniri. Strmi krovovi od pirinčane slame zaštitni su znak japanskog sela. U tim kućama organizovane su radionice starih zanata, grnčarije, pravljenja papira, sa prodajnim izložbama ili jednostavnom kutkom za predah od šetnje u autentičnom, seoskom ambijentu.
U sumrak, kiša se toliko pojačala da smo morali da primirimo u sobi. Prvi put nismo žalili što je dan tako kratak.
Iako je prognoza za sutra najavljivala padavine, među oblacima smo ugledali i plave krpice neba. I Japanac zna da pogreši. Kroz nekoliko sati, sasvim se izvedrilo i sva lepota brda i vode umivenih suncem blještala je pred nama. Posvetili smo se Kawaguchi jezeru.
 |
| Fuji san zadržava oblake |
Kawaguchiko je najrazvijenije jezero i drugo po veličini. Lako je dostupno i puno aktivnosti sa svako doba godine i za sve uzraste. Ono je i najčešća baza za uspon na Fuji san. Teren je bogat vulkanskim vodama, pa svaki smeštaj nudi i onsen relaksacije. Ne znam čime se bave stanovnici, ali ne deluje da su tu samo vikendom. Sjajno mesto za život, raznobojan i lagan.
Odmah pored našeg smeštaja nalazi se Muzej lutaka, u kom su izložena mala umetnička dela Yuki Atae. On je poznati tvorac lutaka, inspirisan japanskim životom i navikama. Razvio je sopstveni način pravljenja modela i stvaranja likova. Nežno i nostalgično.
Kakav početak dana! Šetnja oko jezera u vedro, nedeljno jutro. Sunce je izmamilo stanovnike da budu vredni, uređuju svoja dvorišta, bašte. Deca, kao i svuda, opijena magijom vode, sa radošću kupaju kamenčiće. Na vodi su pecaroši, veslači. Neki uče da skijaju na vodi, drugi jednostavno uživaju u vožnji. Šarenilo brda oslikava se na plavoj vodi čistog, prirodnog jezera. Za potpuni ugođaj, nebom kruže orlovi i klicanjem se dozivaju.
 |
| La dolce vita |
 |
| Pauza za čaj |
. U maloj bogomolji sa pogledom na Fuji san, nedelja je okupila porodice koji imaju decu određenih godina da obave religijske ceremonije. Veseli i živahni, u komplikovanim kimonima sa mnogo ukrasa i detalja, sjajno su se uklopili u razdragane, jesenje boje. Rado su nas pozdravili, pozirali i stidljivo izgovarali po neku frazu na engleskom.
Za obilazak celog jezera potrebno je više od 4 sata šetnje. U turistički razvijenoj polovini, bližoj Kawaguchi stanici, izgrađeno je mnogo hotela, ryokana, kamp naselja. Tu su drvoredi i šetališta ukrašena trešnjama, posećena za sakuru, i javorom, posebno živopisnim sada s jeseni. Bar desetak zanimljivih muzeja od umetničkih, prirodnjačkih, do otvorenih bašta, pagoda, žičara do vidikovca sa pogledom na jezera i vulkan...toliko zabave za nekoliko poseta. Mi smo se lenjo osunčavali šetajući među crvenim krošnjama javora.
 |
| Veseli Shiba Inu |
Pažnju nam je privukao tematski muzej Kawaguchiko Orgen no Mori (河口湖オルゴールの森), Muzička šuma. Postavka je posvećena razvoju muzike u Evropi, kompozitorima, orkestrima i instrumentima. Istorijski hol pokazuje prve automatone, raznolike zabavne kutije na navijanje, mehaničke orgulje, od malenih sobnih, velikih brodskih, do orgomnih koji zabavljaju čitav hol. Na svakih pola sata postavljaju se različiti programi, tako da posetioci mogu da se zabave koncertima, operskim pevanjem, prezentacijom automatona.. Bašta muzeja je organizovana oko velike muzičke fontane, izvedena je u evropskom stilu i povezuje ostale objekte muzeja, prodavnicu, restoran, kapelu i ružičnjake.
 |
| Muzički automatoni |
 |
| Pinokio u umetnosti peska, uz muzičku pratnju |
Priču o ovom kraju zaokružili smo lokalnim specijalitetom. Hoto (ほうとう) je jelo od debelih, pšeničnih nudli, koje se pripremaju i poslužuju u velikom kotliću. Sastojci delimično zavise od sezone, ali je suština u jakoj supi na bazi soje i miso paste, sa pečurkama, kupusom, šargarepom. Sve zajedno se kuva, a na kraju se dodaju, po želji, meso, planinsko bilje, luk. Jelo podseća na ramen, mada se tome jako protive lokalni stanovnici, ističući da je priprema sasvim drugačija. U svakom slučaju, obrok je veoma ukusan i kaloričan, sjajno se uklapa u planinske aktivnosti i šetnje.
